Visoke planine kriju, daleko od ljudskih puteva, mnoge lepote i čuda. Neke od njih u teško pristupačnim predelima, u udubljenjima oštrih strana čuvaju lednička jezera. Ove vodene površine, besprekorno čiste i mirne, ogledaju nebesko plavetnilo, oblake i zelenilo gora. Nije ni čudo što im je narod nadenuo ime gorske oči. Jedno od takvih dragulja je iTrnovačko jezero, ugneždeno podno vrhova Maglić i Volujak. Ono što nikog ne ostalvlja ravnodušnim jeste oblik ovog smaragdnog jezera. Nevidljiva ruka prirode iscrtala je srce u stenama.
Ni jednom srcu nije lako prići, pa ni do ovog gorskog srca ne dolazi se jednostavno. Vijugavi put vodi kroz pravu prašumu. Divlja, nepokorena Perućica je strogo zaštićen rezervat u kome drveće umire prirodnom smrću. Pored stoletnih gorostasa bukve, jele, smrče, prolazi se sa strahopoštovanjem i divljenjem.
Na visini od 1600 metara put izbija iz magične prašume na planinski prevoj Prijevor. Tu se možete okrepiti izvorskom vodom i pripremiti za nastavak puta, jer svaki korak od sada mora biti pažljiv i strpljiv. Stene su okomite, staze kozje, a sipar klizav. Ako imate sreće, Maglić će vas zaodenuti maglom i zaštititi pogled od ambisa i vertikalnih litica što seku nebo.
Putevi srca su često nepredvidivi. Taman kad pomislite da vam ide lako i da sve možete, ispreči se neki uspon koji se ne da savladati. Bez daha se pitate da li vam je zaista u životu ovako nešto trebalo. Sumnja nagriza volju i izvlači snagu. Ipak, hrabrima iistrajnima sledi nagrada. Kada kročite na Trnovačko jezero izleteće vam uzdah i odneti sa sobom sav umor, muku i slabost.
Ovo čarobno mesto pročistiće vam um od otrova i gorčine koje ste nakupili u svetu iz koga ste došli. Kući ćete se vratiti sasvim drugačiji. Bićete nalik jezeru -čisti, bistri i smireni.
No comments:
Post a Comment